Pisanje scenaria za domaću seriju iz ugla IT stručnjaka

A: Siniša, budi se, vreme je da pišeš scenario za novi domaći blockbuster, epsku sagu o raspadu tradicionalne srpske porodice u vreme tranzicije! Već sam smislio zaplet koji se vrti oko porodice Golubović, koja iz još uvek nedovoljno razjašnjenih okolnosti u isto vreme ostaje bez stana i redovnih izvora prihoda, kao i mnoge porodice u to vreme. Realno, deluje kao kliše, ali naš narod voli da vidi kako se neko pati u najmanju ruku jednako kao i on, a po mogućstvu još i više. Dođi, treba mi tvoja pomoć da završim još neke detalje.

B: Jbt, ne mogu. Spava mi se. Vidi ako možeš ti nešto sam da učiniš.

A: Imaš li negde na kompu scenario „Boljeg života“?

B: Zakuni se da ga ne znaš napamet?

A: Ma znam, nego sam mislio da će mi ovako biti lakše. E, evo ga, našao sam. Imam sjajnu ideju, zameniću imena nekim likovima, dok će dijalozi većinom ostati nepromenjeni. Pazi sad ovo: find „Koviljka Stanković“, replace with „Zagorka Patrnožić“…

B:’Ladno si našao ime Zagorka Patrnožić. Pa koja je verovatnoća da se živa osoba tako zove u dvadesetom veku? Šta se desilo sa najpopularnijim imenima u Srba, gde je Jelena, Ivana, Radmila…? Zar nikad nisi čitao vest u „Politici“, koja imena naš živalj najčešće daje svojoj novorođenoj deci? Pa to je – po meni – vrhunac istraživačkog novinarstva. To i reportaže sa letovanja poznatih ličnosti.

A: Razmišljao sam da joj dam takvo ime i da radi u propalom preduzeću kao što je Koka radila, ali malo mi to glupo, znaš, zbog gledalaca.

B: Iskreno da ti kažem, prosečan srpski birač, čuj mene – gledalac, ne pamti šta je juče jeo zarđalom kašikom i da li je želeo da granatira Zagreb ili Beograd, a baš će se setiti imena i zanimanja sporednog lika u opskurnoj domaćoj seriji.

A: E, nemoj sad da se vređamo. Mogao bih i ja da se podsetim nekih detalja iz tvoje ne tako blistave prošlosti.

B: Ok, ok, izvini. Dakle, neka bude Zagorka Patrnožić. Reci mi samo da li si smislio drugo rešenje, šta će ona raditi u seriji?

A: Pa, devojka pod nadimkom Zaga radiće kao kućna pomoćnica deviznog penzionera, Crnogorca u Beogradu…

B: Zakoči ovde. Pojmovi „devizni penzioner“ i „Crnogorac“ po definiciji isključuju bilo kakav rad. Imaš dvostruku negaciju, a to znači da je suštinsko značenje identično kao i da nisi uključivao negaciju. To sam upravo negde pročitao. Radimo na ozbiljnoj seriji i mislim da nam naša visokoobrazovana publika nikada ne bi oprostila takav previd. Da ne govorimo o mogućnosti porasta želje za deviznim penzijama među brojnom crnogorskom dijasporom u Beogradu. Mada, kad bolje razmislim, mi smo dijaspora, oni su domaći…

A: Daj, bre, menjamo sad taj scenario i ne traži više dlaku u jajetu. Ovo će ionako biti samo jednom emitovano na Radio televiziji Beograd. Valjda će potom nastupiti neko bolje vreme, kada će više novca biti ulagano u kulturu. Nećemo valjda doveka biti životinje koje su ograničene linijom Karlovac – Karlobag – Virovitica?

B: Ili bolje rečeno „Vivovitica“, da se tako duhovito izrazim…

A: Evo, kucam dalje… Samo da pronađem dijaloge u kojima se pominje „Jataganac“ i to promenim sa „devizni penzioner Crnogorac“.

B: I dalje ne mogu da verujem da će nam junak u seriji biti dvostruki neradnik…

A: Šta god ti mislio, nadam se da će jednoga dana ovo naše ostvarenje reklamirati kao „serija rekordne gledanosti“. Zamisli da baršunasti glas voditelja kaže „RTV Beograd vam predstavlja seriju rekordne gledanosti“…

B: Iz ove perspektive, teško mi je da uopšte zamislim da bilo koja serija može pomutiti slavu „Boljeg života“. Šta bi trebalo da uradi scenarista kako bi to promenio? Da stavi dve seljačine sa karikiranim južnjačkim akcentom, od kojih će debeli masni kasnije postati deo jeftine scenografije za zabavu neukih birača? Stvarno mi je to nepojmljivo.

EPILOG

A: Matori, jesi video kako je ova mala odigrala veoma zahtevnu i nezahvalnu ulogu kućne pomoćnice razmaženog Crnogorca, deviznog penzionera?

B: Čekaj, pojmovi „devizni penzioner“ i „Crnogorac“ po definiciji isključuju bilo kakav rad. Imaš dvostruku negaciju, a to….

A: Ma daj, mani se toga. Devojka je zaslužila „Oskara“ za sporednu žensku ulogu.

B: Te godine je mogla dobiti jedino „Oskara popularnosti“, ali za kategoriju glume ta nagrada je otišla u ruke onog brkatog „julovca“ što nam je glumio matorca koga žestoko drma kriza srednjih godina. Po njegovom ponašanju bi se reklo da ga tranzicija nije dotakla ni blizu kao čari Snežane Savić i vrele noći u Topolskoj 18. Kad malo bolje razmislim, nisam više ni tako ubeđen da ta ulica uopšte postoji u Beogradu.

A: Na stranu postojanje ulice, ja i dalje ne mogu da shvatim zašto ta ženetina uvek igra ulogu fatalne zavodnice, koja ne samo što fatalno izgleda, već i zavodi svojim glasom. Da nisam potpuno siguran da su naši kulturni poslenici u stvari fejkeri koji na kompu redovno imaju folder „Psy techno“ u kojem kriju narodnjake, pomislio bih da se neko ovde načitao Hajnea i uveo lik Lorelaj u svaku domaću seriju.

B: Mislim da je to ipak druga tema, ali ne bih želeo da te ostavim nedorečenog. Pomenuta glumica bila je fatalna čak i kao pozamašna konobarica u kultnom domaćem ostvarenju u kojem igra ženu stanovitog Čerčila, a neprežaljenu ljubav blago oronulog fudbalskog menadžera. Daleko smo otišli, nećemo sad reklamirati tuđe radove.

A: Siniša, skoro da sam potpuno ubeđen da si ti pisao scenario i za „Porodično blago“.

B: Ah, ko će se svega setiti, a nije ni pristojno razmetati se svojim uspesima…

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s