Trend radnih vikenda nastavio se i tokom ovog koji je ostao za nama. Iako sam imao posla oko aktuelnog Elance projekta (startup firma iz Hong Konga), prednost je ipak bila na strani događaja koji bi mogao da preokrene moju i karijere mojih najbližih prijatelja. Zajedno sa još 45 kandidata, takmičio sam se za školarinu za Executive Master of Business Administration u Cotrugli Business School.
Previše reči „business“ za nekoga ko dolazi iz javnog sektora i to iz nerazvijene opštine, ali cilj i jeste jednog dana zatvoriti tu priču i krenuti dalje samostalno.
Da bi se to desilo, neophodno je steći znanja i veštine iz poslovnog sveta, gde novac ne stiže samom činjenicom postojanja te firme, kao što je slučaj u državnoj administraciji.
Testiranje, koje je trajalo skoro čitav dan, sastavljeno je od miksa individualnih i timskih zadataka. Tek sad vidim pravi značaj timskog rada i osećam još veću prazninu koja je nastala razbijanjem nekadašnjeg opštinskog projektnog tima. Praktično je nemoguće uraditi bilo šta kvalitetno bez saradnje osoba iz različitih, a međusobno povezanih profesija.
Moj tim je za malo osvojio priznanje za najbolji biznis plan. Naš „Case Study“ bio je otvaranje „one stop shop“ organske hrane i proizvoda u Airport City, ali nas je pobedila populistička priča o solarnoj elektrani.
Ekipu su činili elekroinženjer, dva ekonomista, IT i marketing stručnjaci i pravnik. Od svakog sam uspeo da naučim bar nešto i ako ne uspem da se upišem, znam šta mi nedostaje u obrazovanju i na šta ću se fokusirati.
Za sada samo ovoliko, a u utorak ili sredu se možda obratim i kao stipendista Cotrugli škole.
Do tamo i nazad 